“PREVAZILAŽENJE GRANICA KLAVIRSKOG ZVUKA” NENAD RADIĆ, PIJANISTA

 Koncertna turneja pijaniste Nenada Radića

 „Prevazilaženje granica klavirskog zvuka“

PROGRAM
 
F.Schubert
Sonata B-dur D 960 (1828.)
 
L.van Beethoven
33 Veranderungen uber einen Walzer von A.Diabelli opus 120 (1823.)

Naslov simbolizuje ogoman uticaj dva gigantska testamentarna klavirska dela Betovena i Šuberta na evoluciju pijanizma, razvoj muzike uopšte, ali ponajviše na izgradnju boljeg, pravednijeg društva visokih moralnih vrednosti, čemu Evropa i dan-danas stremi. “Čitanje” ovih “rukopisa” danas, dva veka kasnije, u tehnološkom i informatičkom dobu nezaustavljive brzine, potrošačkom društvu, svetu žestoko ugroženom globalnim sunovratom civilizacijskih vrednosti i moralnih normi, postaje „nemoguća misija“ i vrhunski izazov za izvodjača i slušaoca. Betoven i Šubert su u samom vrhu liste autora koji streme najčistijem muzičkom jeziku i najuzvišenijem sistemu vrednosti. Bili su prvi umetnici sa velikim U, individualci koji pišu za večnost. Iako je njihova umetnost univerzalna i nadnacionalna, ipak nosi i snažan pečat tirolskog i uopšteno, germanskog folklora i prirode. Bili su savremenici u Beču, tadašnjem muzičkom centru Evrope, nikada se nisu sreli, grobovi su im udaljeni samo nekoliko metara, a kao da su živeli i stvarali u različitim univerzumima. Prvi stoji usamljeno kao ostrvo svih okeana, a drugi omogućuje romantizam; prvi je sazrevao skoro pola veka boreći se sa muzičkim elementima i sudbinom, a drugi je još brže od Mocarta dosegao transcedentalnu dubinu poznog stvaranja već u tridesetoj.
 
Varijacijama op.120 Betoven je izgradio monumentalnu građevinu savršenog sklada, kroz neobjašnjivu inventivnost transformacije naizgled tako banalnog jezgra, dosegao je Sintezu sonate, simfonije i varijacija. Beskrajno se zabavljao klešući svoje najveće i najduhovitije klavirsko delo – odajući počast Bahu, Hendlu i Mocartu, odao je počast Igri. Jezikom završnih gudačkih kvarteta otišao je još jedan nezamislivi korak dalje od „konačne“ poslednje 32. sonate op.111, postavljajući pred izvođača, pored svih drugih ogromnih zahteva, pre svega emocionalnost koja daleko prevazilazi tek dolazeći romantizam. Vrhunski izazov pred pijanistu postavlja i Šubert poslednjom Sonatom. Potpuno je lišena virtuoziteta, a ipak zahteva maestralni pijanizam, suvereno vladanje sobom, instrumentom, zvukom, vremenom, prostorom, akustikom… Iziskuje beskrajnu nežnost, prefinjenost, delikatnost, poseban osećaj za vreme, stil, frazu, balans, a iznad svega, nestvaran zvuk. Note su samo eho unapred, poziv na traganje.

Pojam igre dvojako obeležava Betovenove varijacije op.120. Delo je izgrađeno poigravanjem osnovnim muzičkim elementima, a istovremeno je i Apoteoza Igre tj. Plesa. Sve varijacije, najbrže i najsporije, najkraće i najduže, razuzdane i meditativne, komične i parodične, polifone i akordske nalik harmonskim zadacima, sve su uvek igre, scenski pokret nezaustavljivo usmerene energije. U B-dur Sonati Šubert koristi igru u poslednja dva stava kao jedino moguće sredstvo za dostizanje najradosnijeg mogućeg stanja, olakšanja i oslobođenja koje donosi povratak kući tj. sebi posle teškog i bolnog odsustva, egzila i lutanja tokom prva dva ogromna stava. „Igra“ je najvažniji element u razvoju čoveka. Igra je najprirodniji način izražavanja čoveka još od prvobitne zajednice. Dete koje uči kroz igru je srećno dete sa dobrim izgledima da izraste u „zdravu“ i „slobodnu“ ličnost.

Zajednički imenitelj „Diabeli Varijacija“ i B-dur Sonate je simbolika opraštanja (od sebe, od života, od „ovog sveta“). Op.120 je autobiografsko delo koje simbolično prati ceo Betovenov kompozitorski put. Autor nas, poput modernog majstora istorijskog krimi romana, suvereno vodi kroz lavirint, da bi nam tek posle skoro sat vremena, u poslednjoj, 33-oj varijaciji, otkrio da je sve opet bilo u funkciji potrage za „svetlom“, odlaska i prelaska u drugi svet, kao sto je već viđeno na kraju 32. Sonate. Tamo pred sam kraj „dotičemo“ svetlo i prepuštamo se tišini svemira, a ovde kraj ostaje otvoren, zagonetan, duhovit i ljudskiji, a vrata kao da se nisu dobro zalupila. Grozničava brzina kojom Šubert piše nekoliko završnih remek-dela (možda naslućujući skoru smrt), sadržaj B-dur Sonate, lutanje prvog stava, levitacija drugog i neizreciva radost trećeg i četvrtog, govore o ličnoj katarzi, poslednjoj pričesti, pročišćenju koje je moralo uslediti nakon tako iscrpljujuće turobnog ciklusa solo-pesama „Zimsko putovanje“  (Winterreise) kojim autor najavljuje i omogućava procvat muzičkog romantizma u narednim decenijama.

Osluškivanje svakog tona poznog Betovenovog i Šubertovog jezika, svakog akorda, harmonije, boje, pauze, istraživanje duboke perspektive zvučne horizontale i vertikale, traganje za načinima da se prevaziđu ograničenja klavirskog zvuka (klavir je „udaraljka”), uslovilo je nezamislivu ekspanziju pijanizma u naredna dva veka. Da li i kako pijanista može da bude glumac, baletan, pevač, dirigent, režiser, arhitekta, vajar, slikar, filozof, matematičar, pesnik, pisac i narator, da bi proniknuo u svaki kutak ove muzike, razumeo je i pred slušaocima je, klavirskim zvukom, oživeo kao savršenu celinu.

Razmišljajući o stvaralačkom čudu dva gigantska klavirska zaveštanja besmrtnih genija, nameću se brojne paralele: najveći arhitekta i neimar naspram najvećeg sanjara i mesečara, instrumentalno naspram vokalnog, dramaturgija naspram naracije, gravitacija naspram levitacije, ritam naspram melodije, nezaustavljiva energija naspram meditacije, Bog i Svemir naspram Čoveka i Prirode…
 
 

BIOGRAFIJA

Nenad Radić rođen je 6.maja 1968. godine u Beogradu u umetničkoj porodici. Diplomirao je i magistrirao na FMU u Beogradu u klasi prof.Zorice Dimitrijević-Stošić. Usavršavao se u klasama profesora A.Nasjetkina, E.Tatulijan(učenici H.Nejgauza) i V.Pjaseckog. Kao jedan od najistaknutijih učenika i studenata redovno je predstavljao školu i Fakultet na koncertima u Velikoj sali Kolarčeve Zadužbine, Skupštini grada, Galeriji SANU. Tokom školovanja osvajao je prve nagrade na Republičkim takmičenjima 1979.g. (1.kat.), 1989.g. (najviša kat.) i treću Nagradu na Prvom međunarodnom takmičenju „Dunav-Donau-Danube“ u Novom Sadu 1992.g. Pedagoškom delatnošću počeo je da se bavi u beogradskoj m.š. „Stanković“, kao profesor klavira (1991-2002), a nastavio na FMU od 1999. na Katedri za klavir, gde je danas u zvanju Docenta.
Prvi samostalni solistički koncert održao je u Sali SKC-a u Beogradu, 1994.g., a od tada je priredio više od 30 resitala u svim značajnijim salama i gradovima Srbije. Posebno se izdvajaju tri koncerta u Velikoj sali Kolarčeve Zadužbine, veoma zahtevnih programa, izuzetno povoljno ocenjeni od strane stručne kritike, više puta emitovani i u trajnoj formi sačuvani u arhivi Radio-Beograda. Solistički koncert na „Peterborough Festival“ u Engleskoj, održao je 2009.g., a naredne godine održao je i resital u sali „Tri-cities Opera Center“ u Bingemtonu, SAD. Kao solista sa orkestrom izveo je Bramsov prvi i Betovenov peti Klavirski koncert (1994 i 1998). Sa orguljašicom Majom Smiljanić-Radić 2010.g. osniva izuzetno redak i neobičan kamerni duo klavir-orgulje, koji izaziva veliku pažnju javnosti koncertnom turnejom po gradovima Severne Amerike (Njujork – Bingemton i Ist Hempton; Toronto, Indijanapolis, Dalas, Los Anđeles). Naročito je bio značajan nastup u Katedrali „Our Lady of the Angels“ u Los Anđelesu (4000 mesta za sedenje i jedne od najvećih orgulja na svetu).
Posebnu oblast umetničkog izražavanja Nenada Radića čini bogata predavačka delatnost. U formi „piano-lecture“ održao je brojna predavanja na Kolarcu (ciklus od šest predavanja 2002.g.), Novom Sadu (Prvi Memorijal „Isidor Bajić“2002. i YALE SMN 2004.g.), Negotinu („Mokranjčevi dani“ 2004.) i dr. Za Treći program Radio-Beograda snimio je jedinstveni ciklus od osam emisija (12 sati programa) pod nazivom „Ka idealu tonskog iskaza“, koji je emitovan prvi put 2003.g. Emisiju „Poetika Sonate op.111, L.van Betovena“ PGP RTS objavio je na kompakt disku 2004.g. kao prvi objavljen muzičko-tonski zapis u prebogatoj istoriji Trećeg programa.
Ostvario je brojna gostovanja na domaćim i inostranim radio i televizijskim stanicama: RTS 1 i 2, Radio-Beograd 1, 2 i 3, TV Novi Sad, Radio Sarajevo, Art kanal, WPEL Radio Binghamton, WSKG Radio, FOX WICZ 40 TV, WBNG TV, Chin Radio…

Detaljan opis projekta

Koncertna turneja pijaniste Nenada Radića u gradovima u regionu  – Novi Sad, Kragujevac, Subotica, Vršac, Niš, Banja Luka (Republika Srpska) – u periodu od marta do novembra 2013.godine, pod nazivom „Prevazilaženje granica klavirskog zvuka“ jeste projekat višestruko značajan za našu kulturnu sredinu. Pijanista Nenad Radić će na šest koncerata  predstaviti dva gigantska i retko izvođena  remek dela klavirske muzike, Sonatu u Be duru D960 Franca Šuberta i „Dijabeli varijacije“ op.120 Ludviga van Betovena. Betoven i Šubert su među umetnicima koji početkom 19.veka najsnažnije streme izgradnji boljeg, pravednijeg i humanijeg društva. Povratak osnovnoj ideji umetničke muzike da svojim izrazom, suštinom i sadržajem inspiriše, odražava i menja stvarnost, čineći je boljom, naročito dobija na značenju danas u srpskom društvu, teško opterećenom izazovima materijalne nemaštine, duhovnog posrnuća i neizvesnosnom  borbom za očuvanje nacionalnog identiteta. Univerzalni jezik muzike nadilazi sve barijere i doprinosi kulturnoj decentralizaciji,  edukaciji i podizanju nivoa umetničke svesti šire društvene zajednice. Kako se ova dela retko čuju i na najeminennijim koncertnim podijumima, njihovo predstavljanje u manjim sredinama imalo bi neprocenjivu kulturološku i edukativnu ulogu. Za region bi ovakva koncertna manifestacija koja promoviše vrhunske kulturne vrednosti imala izuzetan značaj u popularizaciji umetničke muzike, ali i svojevrsnoj kulturno-socijalnoj edukaciji i približavanju, kao i decentralizaciji društva u celini.  Za samog umetnika to je još jedna prilika da iskaže svoj stvaralački potencijal, kao izvođač i tumač muzičkog dela. Program koji će biti izvođen jeste program Doktorskog umetničkog projekta Nenada Radića, čime dobija i novu umetničko – naučnu dimenziju koja je apsolutno u funkciji razumevanja,  unapređenja i uvođenja interpretativnih inovacija, kako i sam naslov kaže, u cilju „Prevazilaženja granica klavirskog zvuka“.